25.01.2021.
На основу досадашње анализе постојећег правног оквира, УСТ предлаже да се радна група обрати Министарству правде и иницира измене Кривичног законика ради увођења новог кривичног дела у глави 14. Кривичног законика, које обухвата кривична дела којима су заштитни објекат слобода и права човека и грађанина, будући да новинари вршењем своје функције извештавања јавности омогућују остварење права грађанина на правовремено и истинито информисање, односно права прописана чланом 51 Устава Србије, с тим да новинар у свом раду мора у потпуности бити ослобођен страха и заштићен од било каквог угрожавања његовог живота, личности и имовине. Кривично дело ''Напад на новинара у обављању послова обавештавања јавности'' би имао више облика и предвиђао би све радње из кривичног дела ''Напад на адвоката'' из чл.336В КЗ, које би аналогно инкриминисало напад на новинара или члана његове породице, наношење лаке телесне повреде новинару или члану његове породице, претњу употребом оружја, наношење тешке телесне повреде новинару или члану његове породице, те уништење, оштећење или чињење неупотребљивом ствар у имовини новинара или чланова његове породице, уз квалификовани облик кривичног дела уз цензус од 450.000, 00 динара и услов да је дело учињено према новинару или члану његове породице у вези са послом обавештавања јавности, односно новинарског позива. Наравно да се овим не искључује проширење инкриминисаних радњи или квалификованих облика овог кривичног дела, односно да би аналогија са кривичним делом Напад на адвоката била полазна основа за рад радне групе која би припремила измену и допуну Кривичног законика, а чему би свакако допринела и наша радна група која би током фебруара према предложеној динамици рада требало да идентификује притиске са којима се новинари сусрећу, наравно и уз координацију са Сталном радном групом за безбедност новинара. С друге стране, да би се обезбедила ефикасна и правовремена заштита новинара потребно је да се донесе посебан закон о мерама и овлашћењима надлежних органа који би предвиђао ургентно деловање у циљу заштите новинара, пре свега од стране полиције. У том закону би требало предвидети да се нпр. по пријави новинара поступа у најкраћем могућем року, не дужем од 2 часа, од стране полиције у случају непосредне угрожености безбедности новинара и његове имовине. Законом би требало предвидети да се гоњење за сва кривична дела извршена према новинарима у вези са обављањем њихове функције предузима по службеној дужности, те да се та околност обавезно узима као отежавајућа и без могућности ублажавања казне, како је то прописано у чл.55 КЗ. Било би оправдано предвидети и тело у оквиру јавног тужилаштва које ће у хитним случајевима указивати неопходну помоћ новинарима - делимично уређено обавезним упутством РЈТ, али сматрамо да је примереније законско нормирање. У том смислу као аналогија може послужити Закон о спречавању насиља у породици, пре свега институти хитних мера и тела за координацију тужилатва и полиције са другим државним органима, који на седмичном нивоу прате ток поступка и дају препоруке везане за заштиту, безбедност и оснаживање жртава кривичних дела. Мишљења смо да би сва кривична дела извршена према новинарима требало да буду у надлежности виших судова, с обзиром на природу, тежину и специфичности угрожавања новинара у вези са обављањем њиховог посла, што би повлачило фромалну измену и допуну Закона о уређењу судова, уколико се надлежност не би успоставила на основу висине запрећене казне. Било би оправдано размислити и о могућности ускраћивања могућности условног отпуста за ова кривична дела, што би такође било у мандату радне групе која би радила на изменама и допунама Кривичног законика. Требало би имати у виду и да у оваквим случајевима постоји могућност евенетуалне злоупотребе хитних мера од стране новинара у циљу промовисања својих активности, чланака или емисија, па би ради спречавања оваквих злоупотреба требало предвидетии казнене одредбе у виду прекршаја и накнаде евентуалне штете проузроковане злоупотребом, а нарочито ако последица евентуалне злоупотребе доведе до неправовремене реакције државних органа у случају постојања оправдане потребе за њиховим реаговањем усмереним на заштиту новинара. ПРЕДСЕДНИК УДРУЖЕЊА СУДИЈА И ТУЖИЛАЦА СРБИЈЕ Ненад Стефановић
© Удружење судија и тужилаца Србије