26.08.2019.
УСТ је од раније указивао и упозоравао, а дана 01.08.2019.године сви медији су објавили наше саопштење под називом „Судијама хладан туш за годишњи одмор“ које је достављено и свим судским управама у Републици Србији. Полазећи од начела материјалне самосталности, уставом зајемчених права на рад, правичну накнаду за рад и плаћени годишњи одмор, те забрану дискриминације по било ком основу, Удружење судија и тужилаца Србије је скренуло пажњу на неуређеност прописа који регулише положај судија, а који се конкретно и осетно одразио на висину накнада за време коришћења годишњег одмора и нерадних дана за време државних и верских празника. Одредбом члана 4. Закона о судијама јасно је прописано да судија има право на плату у складу са достојанством судијске функције и његовом одговорношћу (став 1.), те да плата судије значи гаранцију његове независности и сигурности његове породице (став 2.). До 01.01.2010.године на начин утврђивања плата, додатака и накнада судија примењивао се Закон о платама у државним органима и јавним службама, а од тог датума се у овој области примењује Закон о судијама, у ком је у члану 11. прописано да судија остварује права из радног односа у складу са прописима који уређују права из радног односа изабраних лица, ако овим Законом није друкчије одређено. Неуређеност прописа се огледа у томе што Закон о судијама уопште не уређује питање накнада за време коришћења годишњег одмора и одсуства са рада у време државних и верских празника, а не постоје други прописи који уређују права из радног односа изабраних лица који би се применио на судије. У таквој ситуацији, у већем броју судова у Србији, дакле не у свим судивома, се на ову област примењују одредбе основног радноправног прописа Закона о раду, што је по ставу УСТ на првом месту неправилно а затим и неправично и недоследно. Оставља простор за произвољну и неуједначену примену која води ка дискриминацији судија и то како судија појединих судова у односу на судије у другим судовима, тако и судија у односу на све остале који су запослени у судовима. Наиме, сви остали запослени, сходно Закону о платама државних службеника и намештеника који се на државне службенике и намештенике примењује као lex specialis у односу на основни радноправни пропис (Закон о раду), имају право на накнаду плате која се обрачунава и исплаћује у истом износу као да је радио. Исто је предвиђено и у Посебном колективном уговору за државне органе, који се начелно не односи на судије, јавне тужиоце и заменике јавних тужилаца. Међутим, занимљиво је да се у погледу права на плаћено одсуство, неплаћено одсуство, солидарну помоћ, јубиларну награду, новогодишњи поклон, минули рад и дужину трајања годишњег одмора, наведени Колективни уговор примењује и за изабрана, именована и постављена лица у државним органима који немају положај државног службеника или намештеника, дакле и за изабране судије у судовима Републике Србије, иако исти нису на било који начин учествовали у преговарању, нити закључењу таквог једног уговора, што је својеврсни раритет у доношењу и примени прописа. Дакле, код оваквог стања ствари, једино судије не примају накнаду за време коришћења годишњих одмора „као да су радиле“ већ им се, сходно примени општих одредаба Закона о раду, обрачунава просек за 12 месеци, па и то различито, док сви остали у правосудним органима примају исту новчану накнаду као да су радили. УСТ је израдио детаљну правну анализу са примедбама и предлозима који ће бити упућени Радној групи за израду радне верзије Закона о изменама и допунама Закона о судијама у чијем саставу и УСТ има представнике. Циљ нам је да се свеобухватно, јасно, правично и сврсисходно, на једном месту, уреде сви аспекти радноправног статуса и положаја судија, у оквиру Закона о судијама, а све као један од аспеката за очување и унапређење материјалне самосталности и независности судија. Недопустиво је да плате судија које су и онако неадекватне врсти и обиму, те одговорности и значају посла који обављају, буду предмет произвољности у примени прописа и неуједначености у начину обрачуна и исплате. Имајући у виду да овај проблем са неусаглашеним и непотпуним прописима у наведеној области не постоји „од јуче“ већ од 01.01.2010.године, УСТ позива Друштво судија Србије које као струковно удружење постоји много дуже од нас да се укључи и, као што то чини Удружење судија и тужилаца, своје деловање усмери на решавање конкретних проблема својих колега а не само на плаћене пројекте. Председник УО УСТ Ивана Јосифовић
© Удружење судија и тужилаца Србије